Tri oblika devizne štednje koji uvek treba imati

Štednja je ciljano odvajanje viška sredstava za neke buduće troškove i uvek je dobro da se tako planira i raspolaže budžetom. Ako nemate štednju, trošićete samo onoliko koliko imate ili uzimati kredit na koji plaćate kamatu što je veći trošak.

Devizna štednja je nešto u šta veruje većina građana Srbije. Štednja u banci je najbolji način čuvanja vrednosti, ali ne mora da bude i jedini ako će vam kombinovana štednja doneti sigurnost i bolje raspolaganje novcem. 

Novac podelite na tri dela i omogućite mu da radi za vas.

Oročena devizna štednja sa najvišim kamatama

Najveći iznos devizne štednje oročite u banku na što duži vremenski period jer će to doneti najveću korist i zaradu koja će dobro doći u nekim budućim vremenima.

Oročena devizna štednja je jedna od ponuda banaka gde se sredstva ostavljaju na čuvanje duži period. Za uzvrat banka odobrava visoku kamatnu stopu pa što je period oročenja duži i kamata će rasti.

Periodi na koje se mogu sredstva ostaviti započinju sa 3 meseca i idu dalje, preko 6 meseci, godinu dana i više… Dobro bi bilo da jedan deo ostavite na što dužem boravku i povučete ga kroz godinu dana, ili čak i više jer je mala šansa da će vam celokupan iznos zatrebati u hitnom roku. Zbog toga je deljenje štednje na manje grupe najmudrija odluka.

Štednja po viđenju

Devizna štednja po viđenju je štednja u banci sa kraćim periodima deponovanja i mogućnošću povlačenja. Na ovom računu ne treba držati celokupan iznos već manji deo za hitnije troškove, a da pri tome novac ipak donese neku zaradu iako je kamata niža.

Kada novac čuvate u banci trošićete ga racionalnije nego da je sva štednja na jednom mestu iako je sa ovog računa novac uvek dostupan i stoji na raspolaganju.

Štednja u kućnim uslovima

Deo celokupne štednje treba svakako imati pri ruci, u gotovini za neke vanredne troškove pa da ne morate da podižete sredstva sa štednih računa banke.

Sami ćete proceniti koliko vam je devizne štednje potrebno, ali ne bi trebalo na ovaj način čuvati više od nekoliko stotina evra jer hitni troškovi ne bi trebali da budu viši od toga.

Uvek možete da podignete i štednju koja je u banci, ali je raspoloživa gotovina ono što će obezbediti pametno trošenje i lakše čuvanje sredstava. 

Kada se ukupna štednja podeli na ovakav način, na tri dela, iznosi se neće trošiti nenamenski i stvoriće se veća sredstva za buduće rashode. Kako će se podeliti, to je na vama, ali je najmudrije da se najveći iznos odvoji za oročenu deviznu štednju, a manji delovi na štednju po viđenju i gotovinski deo koji bi se čuvao u kući.

Ovako se prevazilazi i psihološka barijera koju većina ima kada se pomene banka i oročena štednja na duži rok. Korist je i realna jer sav iznos ne stoji u kući, lako dostupan, već se troši racionalnije i uz više opreza.

Fleksibilnim i kombinovanim načinima štednje se dolazi do najboljih rezultata koji će vam značiti kasnije, ako se troškovi povećaju ili dođe do nekih drugih većih rashoda. Tako se pravilno raspolaže novcem.