Nekoliko korisnih informacija o sušenju i baliranju sena

Svako ko ima stoku zna da su za razvoj i rast stoke ključni upravo dobri uslovi življenja i naravno ishrana. Zato je strpljenje i adekvatno angažovanje presudno a da bi to postigli potrebno je vreme, trud ali isto tako određena ulaganja. Poljoprivreda danas nije ista u odnosu na neki raniji period. Tehnologija je dosta unapredila ovu granu pa tako danas nije retko videti laserom vođene traktore ili kombajne sa GPS-om. 

I pored toga što je poljoprivreda dosta uznapredovala i dalje nema dovoljno interesovanja za ovu granu privrede. Mnogo ljudi čak ne poseduje ni ono osnovno znanje pa nas zato i ne čudi činjenica da mlađa populacija ne razliku seno od slame. Seno je jako bitno i nije isto što i slama. Pokušaćemo ukratko napraviti razliku između ova dva pojma. Slama je obrano i izmlaćeno osušeno stablo svih poljskih kultura. Ako bi vas neko pitao šta slamu čini, odgovor bi bio da slamu čine sve one osušene stabljike žitarica. Ovde spadaju pšenica, ovas, ječam, raž. Te osušene stabljike koje čine slamu su generalno lošijeg kvaliteta i ako želimo iskreno nisu najpogodnije za životnje. Slama se koristi i kao podloga za životinje , koristi se i proizvodnji papira takođe, isto kod građevinskog materijala ali i kao biogorivo i za još mnogo toga. S druge strane imamo seno koje koristimo u ishrani životinja. Sastoji se od krmnog bilja od trave i dateline koje su pokošene i osušene na vazduhu. U senu imamo zapravo sve one neophodne sastojke koji su potrebni za pravilan rast i razvoj životinja. Proteini, minerali, vitamini, masti ali ne zaboravimo I ugljeni hidrati jesu ono što krmno bilje od koje je seno satkano sadrži. Seno u manjoj ili većoj meri sadrži sve ovo. Koliko seno sadrži svega ovog zavisi od nekoliko faktora. Seno se tretrira na različite načine  I isto tako postoje različiti faktori koji na njega utiču I mogu da utiču prilikom sušenja kao I samo skladištenje. Zato je i seno među sobom različito u smislu da nemamo baš kod svekog sena istu količinu vitamina, minerala i ostalih neophodnih sastojaka. 

Seno najbolje uspeva u vlažnim dolinama sa umereno kontinentalnom klimom, može s naći i u šumskim proplancima i planinskim kotlinama. Seno se može kositi na različite načine, može ručno uz pomoć kose ili mašinski. Ako želimo dobro i kvaliteno seno onda je potrebno da se ono prevrće i rastura. Sakupljači sena prevrću seno radi njegovog efikasnijeg sušenja. Seno se suši prirodnim putem, uz pomoć sunca I vazduha. Seno je jako značajna hrana za kopitare i preživare. 

Rasturači sena se koriste za rasturanje otkosa kako bi brže osušili seno. Seno se koristi kao hrana za stoku tokom čitave godine pogotovu za vreme zimskih perioda kada stoku ne možemo izvesti na pašnjake. Pravilno sušenje, prikljupljanje, baliranje I na samom kraju skladištenje su obavezne faze u proizvodnji sena i ukoliko ih pravilno sprovedemo kvalitet sena je zagarantovan.