Eksfolijacija – zašto, kako i koliko nam je potrebna?

Ekosfolijacijom kože se zapravo samo ubrzava prirodni proces u kom koža pomera svoje starije ćelije prema spoljnim slojevima  gde se one na kraju odbacuju, usled čega koža ostaje svežija i glatkija. Biološka svrha ovog procesa (deskvamacije) je da se koža otarasi starih ćelija, koje uglavnom sadrže elemente zagađenja iz našeg okruženja, oštećene proteine i mikroorganizme. 

Kako starimo koža postaje sve manje i manje efikasna u tom procesu, sredina u kojoj se ćelije kože nalaze postaje deblja i proces ispuštanja starih ćelija se više ne odvija sa istom lakoćom. Posledica toga je suva koža sa manje sjaja nego što je to slučaj kod, na primer, tinejdžera. Metoda ekosfolijacije lica zapravo predstavlja jedan od načina kojim se pomaže koži da nastavi sa  prirodnim procesom osvežavanja, s tim da se mora voditi računa o učestalosti i načinu na koji se to radi.  Ukoliko se radi previše grubo ili previše često, skida se više slojeva ćelija kože nego što je dobro i ćelije koje su manje zrele i nisu sposobne za funkcionisanje na spoljnim slojevima se izlažu pre vremena. Previše i prečesto eksfolirana koža će deluje crveno, iritirano i ima pege i fleke, dok  stanja poput dermatitisa i akni i postaju još  vidljivija. Ključ je, kao i kod većine drugih stvar u životu, u umerenosti i ravnoteži. 

Dve metode eksfolijacije

Prvi pristup u eksfolijaciji naziva se još i mehanički piling. On podrazumeva korišćenje rapavog predmeta kojim se uklanju mrtve ćelije kože na površini ili se mogu koristiti  proizvodi za negu kože koji sadrže male granule. Jačina pritiska, kao i veličina granula zavise od tipa kože koja se tretira. Naravno, za lice se preporučuje upotreba mekših materijala uz veoma blagi pritisak, recimo mekše, vlažne krpice kojom se prave mali i blagi krugovi, ili se, kao alternativa mogu upotrebljavati proizvodi na bazi gline ili sa bademovim brašnom. 

Drugi metod je hemijski ili enzimski, kod kog sastojci kao što su mlečna kiselina ili vitamin A, alfa i beta hidroksi kiseline, podstiču odbacivnje mrtvih ćelija kože i povećavaju brzinu regeneracije ćelija. Bundeva i papaja, na primer, su bogate vitaminima A i C, kao i cinkom, kao i alfa – hidroksi kiselinama, elementima koji, osim što pomažu proces eksfolijacije, smanjuju hiperpigmentaciju i pomažu u suzbijanju akni.

Kada se treba podvrgnuti tretmanu?

Evidentno je da ljudi imaju tendenciju da preteruju i u ovoj sferi. To ne treba da čudi, jer nakon tretmana ostaje jako dobar osećaj, koža je mekša a tu je i utisak da smo preuzeli aktivnu ulogu u nezi svoje kože. Dovoljna i preporučljiva mera za početak bi bila jednom nedeljno kada se radi o licu i dva puta nedeljno kada je u pitanju ostatak tela, pri čemu treba obratiti pažnju na to kako koža reaguje. Ukoliko koža crveni ili pokazuje znake iritacije, trebalo bi prorediti učestalost tretmana, a ako se ne primećuje nikakva razlika, može se malo povećati učestalost. Osnovni cilj jeste da se odstrane, mrtve ćelije kože koje i da se podstakne njihova regeneracija u  dubljim slojevima, a da pri tom koža ne ostane preosetljiva ili  iziritirana.

One thought on “Eksfolijacija – zašto, kako i koliko nam je potrebna?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *