Zdravlje

Bezbedne i opasne aktivnosti u trudnoći: Šta se sme, a šta treba izbegavati?

Trudnoća je posebno razdoblje u životu žene kada je važno voditi računa o zdravlju i sigurnosti, kako buduće mame, tako i bebe u razvoju. Iako trudnice mogu nastaviti sa mnogim aktivnostima, određene navike, sportovi i namirnice mogu predstavljati rizik. U nastavku saznajte šta je bezbedno, a šta treba izbegavati tokom trudnoće.

Fizičke aktivnosti u trudnoći: Bezbedni i rizični sportovi

Fizička aktivnost je korisna tokom trudnoće, ali treba birati odgovarajuće sportove i vežbe. Najopasniji sportovi, koje definitvno treba odložiti dok ste u drugom stanju su kontaktni sportovi, poput košarke, fudbala, borilačkih veština,…

U rizične posrtove spadaju i oni koji nose velik rizik od padova, poput vožnje bicikla, rolera, klizanja, jahanja i sl.

Ronjenje dovodi do nagle promene pritiska, a to nikako nije preporučljivo u trudnoći. Izbegavajte i sportove koji zahtevaju velike napore poput dizanja teških tegova, trčanja na duge staze i sl.

Iako spisak rizičnih sportova nije mali, i dalje vam ostaje na raspolaganju veliki broj fizičkih aktivnosti koji će osigurati da se osećate poletno i u kondiciji bez obzira na stomačić koji raste iz dana u dan. 

Bezbedne opcije su hodanje, plivanje, joga i pilates prilagođeni trudnicama, lagano istezanje, vežbe disanja i meditacija, statički bicikl (uz umereni intenzitet). 

Iako plivanje spada u bezbedne aktivnosti, ne preporučuje se plivanje u javnim bazenima, zbog rizika od infekcija.  

Wellness aktivnosti u trudnoći: Šta je bezbedno, a šta treba izbegavati?

Briga o telu i opuštanje su važni, ali neke wellness prakse mogu predstavljati rizik u trudnoći. Tako se kao bezbedne welness aktivnosti smatraju nežnije masaže prilagođene trudnicama, aromaterapija sa bezbednim uljima poput lavande i kamilice. Manikir i pedikir možete slobodno upražnjavati jer se takođe smatraju bezbednim. 

Ono šta treba da zaobilazite dok ste u drugom stanju jesu saune, tretmani vrućim kamenjem i tople kupke, zapravo čak i tuširanje previše toplom vodom, zbog rizika od pregrevanja tela. Treba izbegavati agresivne anticelulit tretmane, kao i intenzivne masaže i duboku akupresuru. 

Ishrana u trudnoći: Namirnice koje su bezbedne i one koje treba izbegavati

Ishrana u trudnoći igra ključnu ulogu u razvoju bebe. Dok su mnoge namirnice korisne, neke namirnice, ili način njihove pripreme, mogu predstavljati zdravstveni rizik.

Bezbednim namirnicama se smatraju sveže voće i povrće, kuvano ili pečeno meso i riba koji treba da budu dobro termički obrađeni.  Možete slobodno uzimati i pasterizovane mlečne proizvode, integralne žitarice i orašaste plodove. 

Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje podržavaju razvoj mozga i vida bebe, ali neke vrste sadrže visok nivo žive, što može biti štetno za plod. Nizak nivo žive imaju: losos, sardine, pastrmka, oslić, bakalar, haringa.

Namirnice koje treba izbegavati:

  • Nepasterizovano mleko i sirevi (mogu sadržati listeriju)
  • Sirovo meso, riba i morski plodovi (suši, tartar biftek)
  • Previše kofeina (više od 200 mg dnevno – otprilike jedna šolja jake kafe)
  • Alkohol i cigarete
  • Suhomesnati proizvodi sa aditivima
  • Neproverena biljna čajevi (npr. čaj od peršuna ili žalfije mogu izazvati kontrakcije)

Putovanja u trudnoći: kada je i kako bezbedno?

Mnoge trudnice mogu bezbedno putovati, ali je važno pridržavati se određenih preporuka.

Putovanje avionom

Kada je u pitanju putovanje avionom, najbezbednije je putovati između 14. i 28. nedelje trudnoće.

Štaviše, većina avio-kompanija ne dozvoljava let nakon 36. nedelje trudnoće (za jednoplodnu trudnoću) ili nakon 32. nedelje (za blizanačku trudnoću) zbog povišenog rizika od nastupanja porođaja.

Ukoliko letite avionom, preporučuje se redovno ustajanje i istezanje nogu tokom leta kako bi se smanjio rizik od tromboze.

Putovanje Automobilom 

Gde god da idete automobilom, obavezno koristite sigurnosni pojas ispod stomaka. Pritom pojas ne treba da pritiska stomak, već gornji deo pojasa treba da ide između grudi i sa strane stomaka, a donji deo pojasa ispod stomaka – preko kukova. 

U principu, trudnica može da vozi auto dok god se oseća sigurno i udobno, ako ima zdravu i regularnu trudnoću, ali je važno da pravi redovne pauze za istezanje i hidrataciju. Preporučuju se kraća putovanja i odmor na svaka 1-2 sata. 

U trećem trimestru savetuje se izbegavanje vožnje zbog veličine stomaka i umora. Čak i ako  ne vozite vi auto, u trećem trimestru je najbolje izbegavati duga putovanja, naročito nakon 36. nedelje. 

Putovanje vozom 

Putovanje vozom se generalno smatra bezbednim, jer omogućava više prostora za kretanje. Treba samo izbegavati nagla ustajanja i držati se za rukohvate tokom kretanja voza.

Putovanje autobusom

Duže putovanje autobusom je najmanje preporučljivo u trudnoći, zbog više razloga. Ukoliko ipak ne možete izbeći putovanje, najbolje je da to bude u drugom trimestru kada je manji rizik od mučnine i umora. 

Putovanje autobusom u trećem trimestru može biti neprijatno zbog oticanja nogu i učestalije potrebe za mokrenjem. Nakon 36. nedelje ovakvo putovanje se ne preporučuje, jer može izazvati stres i nelagodnost. Rizici su i nagla kočenja koja mogu izazvati gubitak ravnoteže i pad ili povrede. 

Najčešći štetni faktori u trudnoći

Postoji nekoliko faktora koji mogu ozbiljno ugroziti trudnoću, pa ćemo ih ovde posebno istaći:

  • Pušenje i pasivno pušenje – povećava rizik od pobačaja i prevremenog porođaja.
  • Alkohol – može izazvati fetalni alkoholni sindrom i oštećenja nervnog sistema bebe.
  • Stres i nedostatak sna – mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska i preeklampsije.
  • Hemikalije i toksini – farbe, pesticidi i teški metali mogu imati štetan uticaj na plod.
  • Zarazne bolesti – toksoplazmoza (od sirovog mesa i mačijeg izmeta), listerija i rubeola su posebno opasne.

Smanjenje rizika po bebu u trudnoći: Kada je plod najugroženiji?

Razvoj bebe u materici prolazi kroz različite faze, a svaki period nosi specifične rizike. Da biste zaštitili bebu, važno je razumeti kada je najosetljivija i kako smanjiti rizike od pobačaja, urođenih mana i drugih komplikacija.

Prvi trimestar (1–13. nedelja)

U ovom periodu najveći je rizik od pobačaja i defekata. Oko 80% spontanih pobačaja dešava se u prvom tromesečju, naročito pre 10. nedelje.

Plod je sada najosetljiviji na štetne faktore kao što su infekcije, lekovi, alkohol, pušenje i zračenje.

Drugi trimestar (14–26. nedelja) 

Kako se trudnoća po nedeljama odvija, tako se rizik od pobačaja smanjuje, a plod postaje otporniji na spoljne faktore. Ipak, i dalje je potreban oprez. 

U ovom periodu posebno se ističe rizik od infekcija koje mogu izazvati ozbiljne posledice (citomegalovirus, toksoplazmoza, rubeola), pa je važno – pored zdrave ishrane i fizičke aktivnosti – održavati dobru higijenu i izbegavati gužve i bolesne osobe. 

Treći trimestar (27–40. nedelja)

U ovoj, poslednjoj etapi drugog stanja, najveći rizik jeste od nastupanja prevremenog porođaja. 

Da bi se smanjio rizik od prevremenog rođenja bebe, važno je ići na redovne kontrole kod doktora i pridržavati se preporuka koje su naročito važne ukoliko je u pitanju rizična trudnoća. 

Redovno pratite bebine pokrete i pritisak, smanjite unos soli kako biste sprečili oticanje i izbegavajte putovanja i druge aktivnosti koje mogu nositi rizike.   

Na kraju, važno je znati da trudnoća ne znači potpuno ograničavanje aktivnosti, već pametan odabir onoga što je korisno i bezbedno za mamu i bebu. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i izbegavanje rizičnih faktora doprinose zdravoj trudnoći i dobrobiti deteta. Ako imate bilo kakve nedoumice, uvek se posavetujte sa lekarom ili ginekologom.